Карић Петар, први управник прве учитељске школе у Србији, родио се у селу Марковцу, у крагујевачкој Јасеници, године 1838, а крштен је у Буковичкој цркви, али његовога имена нема у протоколу крштених, јер та књига онда није ни вођена у тој цркви.
Петрову оцу било је име Дмитар. Зато се и Петар, у почетку, звао Дмитровић, па се после прозвао Карић.
Основну школу Петар је учио у Буковику, а четири разреда гимназије у Крагујевцу.
Свршивши та четири разреда, пријави се да ступи у војну академију, али га ту не приме, јер је био прошао рок уписивању.
Карић онда оде у Одесу а из Одесе у Кијево, где је на университету слушао природне и педагошке науке. У Кијеву се Карић и оженио кђерју једнога университетског професора.
Са свога поремећеног здравља, Карић остави Кијево, и дође са женом у Београд некако пред годину 1870.
Године 1870, октобра 6, изиђе закон о уређењу Учитељске Школе у Србији, а 8 новембра 1870 Карић би постављен за управитеља те нове школе.
Школа је та свечано отворена, и почела радити, лицем на Св. Саву, 14 јануара 1871. То је све било у Крагујевцу.
Кад је Карић постављен за управитеља, онда је и Стеван Д. Поповић наименован за наставника у том новом заводу.
Међу тим Карићево је здравље сваки дан бивало све слабије тако да се његов живот 10 јуна 1871 угаси за на век.
Карић је био наставник темељно спреман за своју службу, и од природе врло даровит човек. Одликовао се је течним лепим логичним и чистим српским говором. Поред тога, Карић је међу младим Србима, школованима у Русији, био једини који, по повратку у отаџбину, кад би говорио српски, није мешао руских речи у српску беседу!
Велика је штета што му век бејаше тако кратак.
Бог да га прости!