Карић Владимир, књижевник, добротвор, родио се у селу Светлићу, у крагујевачком округу, 2 новембра 1848 године.
Основну школу свршио је у Крагујевцу, а гимназију је учио нешто у Крагујевцу, нешто у Шапцу, а нешто у Београду, како му се је отац по служби премештао. Права пак слушао је у Великој Школи у Београду.
Године 1870 априла 18 постао је писар друге класе у начелству пожаревачком.
Те исте године августа 17 постао је супленат у полугимназији у Шапцу.
Године 1878 августа 11 постављен је за професора полугимназије пожаревачке; године 1879 септембра 11 премештен је, по потреби, у Шабац, а 4 септембра 1881 дошао је, по својој молби, у гимназију београдску.
После тога неко је време био српски консул у Скопљу.
Године 1892 августа 20 постављен је на ново за професора друге београдске гимназије. За тим је стављен у стање мира.
Карић је преминуо у месту Грису, у Тиролској, 27 декембра 1893, после дуге и тешке болести. Његово тело пренесено је у Београд, и 31 декембра у великој цркви опевано, и у Новом гробљу укопано.
Д-р Јован Цвијић говорио му је на опелу беседу, а на гробљу се с њим опростио Сима Аврамовић.
Од Карићевих списа ево овде поименце неколиких:
- Историја једног залогаја хлеба, спис Жана Масеа (Превод, недовршен).
- Земљопис за ниже разреде средњих школа од 1881—1883.
- Школовање у Србији, и његови ресултати. Београд. 1886.
- Школовање у Србији и његови ресултати. Одговор Д-ру М. Јовановићу на његову критику. 1887. — Ова се полемика понављала још један пут.
- Србија. Велики спис. Илустровао Тителбаг, Београд 1887.
- Земљопис за гимназије 1889. Београд.
- Мали земљопис за основне школе у отоманској царевини. 1891 Цариград.
Поред тих књига, Карић је писао више чланака и расправа по разним листовима. Неке је потписивао својим правим презименом, у неке је пуштао с потписом Црнојевић а то је исто што и Карић. Међу осталима, на спису: Цариград, Света Гора, Солун, Путничка цртица с белешкама о народној пропаганди на истоку. Београд 1889, Карић се подписао Црнојевић.
Карић је завештао географском заводу Велике Школе своје списе и право на прештампавање тих списа, суму од 3000 динара готових новаца, и доста својих већ штампаних књига.
Све то учинило је да је задужбина Карићева у почетку 1901 године нарасла на 20 хиљада динара.
Карић је наредио да се приход, од ове оставштине даје као помоћ за географско испитивање српских земаља и Балканског полуострва.
Задужбином покојниковом рукује управник географског завода Велике Школе.
Географска испитивања српских земаља добила су у овој задужбини јаку помоћ за праве научне студије.
Бог нека да рај души племенитога покојника, који и својим повеликим благом умеде тако мудро и плодородно управити!
Слава Владимиру Карићу!