Карановић Милутин родио се, 28 декембра 1841, у селу Забојници, у округу крагујевачком.
Основну школу, и три разреда гимназије, свршио је у Крагујевцу.
У војску је ступио 30 новембра 1857. За храбро и одлично држање, за бомбардања Београда, добио је нареднички чин.
Потпоручник је постао 1 јануара 1872, поручник пред први рат, на крају 1875; а капетански чин добио је, на крају лета 1876, „за храбро и одлично држање у свим бојевима, особито на Шуматовцу“.
За првога рата, Карановић је командовао посавотамнавским батаљоном шабачке бригаде, која је најпре била на Јавору, а после, месеца јула, дошла на Делиград, и борила се скоро у свима биткама, које су биле у долини моравској, нарочито: на Пруговцу, Шуматовцу, Бобовишту, Тешици, Прћиловици, Креветима, Каонику, итд.
У другом рату, Карановић је командовао грочанским батаљоном београдске бригаде, и погинуо је у боју на Нишору, близу Пирота, 13 декембра 1877, па је сахрањен код темачког манастира Св. Ђорђа, повише самога олтара.
Карановић је носио ове одлике: Таковски крст петог реда, Сребрну медаљу за храброст, и Споменицу за рат 1876 и 1877 године.
На дрвену крсту Карановићеву чита се ово:
„Капетану Милутину Карановићу, и осталим јунацима који живот положише за веру, кнеза, слободу и независност домовине, у бојевима на Нишору и Будин-делу 12, 13, 14, и 15 декембра 1877, подигоше овај спомен командант Љ. Ивановић и сви официри 2 шумадиске дивизије, београдске бригаде 2 класе, 1 арт. и 1 коњ. пука од 1 шумадиске дивизије!“
Слава палима за отаџбину!