Ичко Петар родио се у Катраници, у Македонији.
Где се је учио не зна се; само се помиње да је био тумач код турскога посланика у Берлину, а једном чак и отправник послова.
Одонуда је дошао у Земун, где је био трговачки посредник.
у Београд је прешао за живота Мустај-Паше Шиникоглије. Говори се да су Мустај-Паша и Петар Ичко били Франкмасони и, као тога ради, да Мустај-Паша није ни у чему никада хтео кварити Ичку воље!
Кад су Срби, 1804, устали на Турке, Ичко је прешао к њима, и чинио им је великих услуга као човек који је, с једне стране, знао турски језик и све турске обичаје, а с друге — био вичан свима дипломатским начинима и формама.
Срби су Ичка више пута слали да преговара с Турцима о угодбама, под којима би могли пристати да се смире, и да своје одношаје с Портом уреде. Он је у Цариграду, с Портом, био углавио неку погодбу коју сувременици често помињу као Ичков мир. Ту погодбу донео је у Србију турски Мухасил (изасланик), и он је у Смедереву прочитана пред Карађорђем и целом народном скупштином првих дана (биће баш 3) августа 1806.
| 1 | На двадесет хиљада глава пореских да Србија даје | 360.000 |
| 2 | За 55.000 харача, са шабачком нахијом | 165.000 |
| 3 | Ђечир, тјест београдска скела | 80.000 |
| 4 | Чибук, од овце две паре | 40.000 |
| 5 | Мукаде све у једно | 55.000 |
| 6 | Мајдан пожаревачки | 3.000 |
| 7 | Риболов | 3.000 |
| 8 | Ђумрук | 100.000 |
| Свега гроша | 806.000 |
Анта Протић, који је знао турски, ту погодбу преводи на српски језик овако:
Ова иста сума, пише Анта, састоји се у овом:
- Ђумрук, скеле, и мукаде,
- Тамис,
- Бач на капијама (?),
- Мумхана и Балкана (?),
- Бајрат (?),
- Капан (?),
- Кантар,
- Тупа Емин (Дунав),
- Морава,
- Скеле на Морави, и Земуну,
- Исарџик малићана,
- Левачка нахија, Колари,
- Јагодина,
- Палеж,
- Рудник,
- Брајник, у Ресави.
- Мајдан Кучајна,
- Чатика и Диванац,
- Гарде у Поречу,
- Гребен,
- Кушиљево, у нахији пожаревачкој
- Голубац у Добри,
- Сећица и Мира планина,
- Кочинца планина,
- Темнић мукада,
- Доњи Боговац,
- Бачина доња и Драгојић,
- Драјча или Катун и Варварин
- Бајин До планина,
- Пожаревац и Ћириковац,
- Кленовник и Брђани,
- Београд варош, мукада,
- Смедерево,
- Ваљево,
- Крагујевац,
- Ресава град. У оно време седео је у Манасији Диздар, и она се звала Ресавски град.
- Базрђанбашилук.
Као што се види, овде има речи, којима смисла нисам могао разумети, а има и места за која не знам где су; али је то тако записао Анта Протић, који је за то једини извор. Дако се, доцније, ко нађе да то објасни.
Ову погодбу Срби нису примили, те се је ратовање продужило.
Милутиновић пише да је једном Ичко Петар седео у Нишу као талац за Мухасила турскога, па кад је овај отишао у Немачку, Карађорђе пише Жики, који је држао стражу према Алексинцу, да пресече пролазак ка Нишу докле Ичка не прихвати из турских руку.1
Кад је ово било не каже се јасно, али личи да је морало бити у почетку године 1807, оних дана када је београдски паша страдао на Емеклуку.
Ичко је, живећи у Београду, начинио себи кућу, преко пута од Велике Цркве, између Краљевога здања и куће Хећим-Томине. Та кућа стоји и сада; у њој је некад била пошта, а доцније основна школа; сад у њој живи породица г. К. Х. Брзаковића.
Ичко је, пред смрт, био на некој гозби у Топчидеру. После ручка, узјаше на хата и пође у Београд, али му се смучи, и једва жив допре кући. Ту су чинили све што су знали да га спасу од отрова, али нису могли. Милутиновић, набрајајући лепа својства Ичкова, криви за његову смрт неке „просвећенце,“ али се не види ко је управо дошао Ичку главе.2
Од кога му је дошла смрт, не знам; али знам, да му Срби морају бити вазда захвални за његове разумне и родољубиве радове…
Кости Петра Ичка почивају код манастира Раковице.