Ивановићева Катарина, уметница, родила се у Стојном Београду, 1819 године, од оца Лазара и матере Марије.
Још за ране младости, пробудила се је у ове ретке Српкиње жеља за лепим вештинама. У месту свога рођења, почела је цртати, па је продужила цртање и сликање у Пешти, а довршила га у Бечу, у сликарској академији.
На изложби сликарских радова, 1837, ондашњи су листови хвалили њену слику у којој је она себе саму насликала.
Ради већега напретка у живопису, Катарина је боравила дуже време у Паризу. Године 1842 походила је Загреб, а године 1846 долазила је у Србију, и у Београду се је бавила дуже време.
Још године 1836, насликала је, у Бечу, Српскога Омира, то јест, старога слепца, како седи под липом, и уз гусле пева, а слушају га два Србина и једна Српкиња. Та је слика, после, литографисана.
Српском народном Музеју, у Београду, даровала је она, 1874 и 1879, 15 слика, све у златним красним оквирима. Од тих слика историске су: Освојење Београда 1806; Заклетва Краља Матије Корвина Хуњадског; Јевдокија, грчка царица; Јелена Српкиња, угарска краљица, и Милева Српкиња, турска царица; а портрети су: Сима Милутиновић Сарајлија; Стеван П. Книћанин; Катица Ивановићева, сликарка, у својој радионици; разне су пак слике: Котарица грожђа (2 комада), Богаташица и Сиромашица на умору; Црнац писмоноша, и Талијанац воћар.
Све ове слике имају не само народну него и уметничку вредност. Оне су најлепше сведочанство да је народ српски створен за просвету, за културу, кад у њега и женска глава може доћи до оволике савршености у уметности. У једно је ово диван пример родољубима, како српкиња, ма где рођена, данас сматра Београд, као просветну средину свему народу нашем.
Катарина Ивановићева основала је, у Народном Музеју, у Београду, своју Задужбину од 1000 форината или 2150 динара, од којих новаца интерес ће се, од времена до времена, трошити на то да се њене слике и њихови оквири држе увек у лепом стању.1
Катарина Ивановићева је једина Српкиња која је била члан Српског Ученог Друштва, у Београду.
Њој је Сима Милутиновић, године 1837, посветио своју књигу „Тројесестарство“.
Преминула је ова племенита Српкиња 19 септембра 1882. Слава сјајном имену њезином!
- Допуна: Задужбина ове добротворке, остављена за то да се њене слике у Народном музеју држе у добром реду, која је у почетку имала 2150 динара, до 1 јануара 1900 нарасла је на 4534,55 динара. ↩︎