Зечевић Милош, професор, добротвор, родио се на Цвети 1838 у селу Брњици, у Гружи. Учио се је у Крагујевцу и у Београду, где је свршио права.
Године 1861 септембра 9 постао је супленат у крагујевачкој гимназији, а 1 октобра 1863 професор у истој школи. Иза тога премештен је у београдску гимназију.
Године 1883 августа 6 постављен је за директора гимназије у Ужицу; дао је на то звање оставку, и разрешен од службе.
Године 1887 јануара 8 постао је хонорарни професор у београдској гимназији, а 11 августа исте године утврђен у том звању.
Године 1889 јуна 9 постао је професор Велике Школе, а 6 октобра 1895 стављен је у пенсију, због болести (Био је угануо ногу у куку те није могао ићи).
Имао је орден Св. Саве трећег реда.
После дуге болести умрьо је у Београду 5 фебруара 1896 године.
Зечевић је био човек висока раста, крупније снаге, и леђа још из младости мало погурених.
Кад би се хтео с ким руковати, обично је пружао само два прста (кажипут и велики) десне руке, јер друга два прста (домали и малић) још у детињству ожежена, била су му се покупила у шаку.
Зечевић се није женио.
Штедљиво живећи, он је стекао 40.000 динара, и ту је суму оставио крагујевачкој гимназији и београдској Великој Школи: заводима у којима се и сам учио. Првој две а другој три петине од тога новца.
Из те суме даваће се помоћ сиромашним а добрим ученицима у тим двема школама.
Зечевић је штампао:
- Виљема Тела од Флоријена 1867;
- Грађански земљопис свега света за средње школе. Београд, 1870;
- Историју Света 1 и 2. Београд, 1880;
- Како се пише историја за школе. Одговор Јовану Ђорђевићу, Београд, 1884.
И у предавању и у писању историје миловао је припричати по коју пикантнију анегдоту из живота дворова и историских личности!
У часе добра расположења највише га је веселило лепо певање које народне песме, и хармониска музика. То му је било сласт нада сласти.
Зечевић је за извршника својему тестаменту оставио Светозара Милосављевића.
Тестаменат је извршен, и оба завода већ су примила колико ком припада, те и помажу сиромашне а добре ђаке, на корист науци и на славу честитом добротвору.
Бог да га прости!