Дољанчевић Марко, протопоп из Остружнице, родио се у нахији крагујевачкој, па је, као свештеник, живео у Остружници.
Протопоп Марко био је знаменит човек још за Турака. За живота Мустај-Паше Шиник-Оглије, Марко је одлазио у београдски град кад је год хтео, и излазио је пред пашу без пријављивања.
За то су дахије, овладивши Србијом, биле записале и њега да погубе. За њега оно вели Фочић-Мехмед-Ага:
„Док погубим Протопопа Марка
Из лијепа села Остружнице;
Он је паша, а ја сам субаша!“
Али је та претња остала празна. Протопоп Марко је надживио дахије. И отаџбини својој продужио чинити све нове и нове услуге.
Он је слан више пута у Немачку, те је набављао џебану, оружје, и друго што за рат треба. Те све набавке превозио је с оне стране на нашу, на Умци, на месту које се зове „Умчица.“ Одатле је, после, све разашиљано оближњим кнезовима и војводама.
Прича се да су му, једном, кад је куповао барут, Немци, из личнога уважења према њему, дали и некакве игле за пробијање турских панцира. У Остружници се, даље, прича да је Протопоп Марко, ради те џебане, чак ишао бечкоме ћесару, и преда њ излазио.
Протопоп Марко, учинивши отаџбини великих услуга и као разборит свештеник, и као одважан војник, и као вешт набављач војних ствари, умрьо је у Остружници за српскога доба.
Он није био род Дољанчевићима Аћиму и Радовану, који се такође помињу као заслужни људи.