Докић Лазар, д-р медицине, државник, писац, родио се у Београду 1846, а преминуо је 1. декембра 1893, у Абацији, одакле је пренесен и сахрањен у Новом гробљу у Београду 4 декембра 1893.
Одлично свршивши медицинске науке у Бечу и у Прагу Докић је по повратку у отаџбину постављен за окружног физикуса у Ужицу. Одатле је прешао у војску за лекара, а из војске је отишао у Велику Школу за професора.
С катедре на Великој школи узео га је Краљ Милан за управника васпитању сина свога данашњега Краља Александра.
С тога места Докић је отишао у Државни Савет, у ком је најпре био члан а после председник. После је био министар просвете и црквених послова и председник министарског савета у кабинету, који је сам саставио 1. априла 1893.
Докић је радио и на науци, и радио је озбиљно и самостално; није се журно да своје радове објављује, а имао их је и таких који се могу поредити с радовима првих научника у физиологији.
Ове Докићеве списе могли смо наћи штампане:
- Живот Гарибалдин, Београд, 1863.
- Чланци из опште биологије, Београд, 1882.
- Грађа за фауну Краљевине Србије, Београд, 1882.
- Аналитички и систематички преглед животиња у Краљевини Србији, Београд, 1883.
Оставио је хвалан глас у сваком месту где је боравио, на сваком раду који је радио, и у свакој служби коју је отправљао.
Лака му српска земља!