Гагић Јеремија

Гагић Јеремија, родио се 1 маја 1783, у Србији; не зна се у ком месту.¹

Гагић је, као што пише Вук, био трговац у Земуну, кад је у Србији букнуо устанак на Дахије, године 1804; и одонуда се је одмах почео мешати веома корисно у послове српске.

Тако, 7 августа 1806, Јеремија Гагић, с Аврамом Лукићем советником нахије пожешке, слан је у Трст, к браћи Србима за новчану помоћ. Вративши се отуда, Гагић и Лукић донели су, и, народним старешинама на Врачару, предали равно 12.750 форината!

11 новембра 1806, Народни Совет пише у Панчево Гагићу, и шаље му 500 гроша да сврши налог.

У почетку године 1807, Гагић остави са свим Земун, па се врати у Србију, и постане у Совету најпре писар а после секретар.

Као советски секретар, Гагић је слан у руски главни стан, кад су оно српске старешине желеле да какав руски човек дође у Србију. И на то тражење, Руси су послали у Београд Константина Родофиникина, као својега дипломатског агента.

Гагић је био писар и у Војводе Миленка Стојковића, у Поречу; а помиње га и пуковник Паулучија, у својим писмима из Србије, додајући да је човек који се може задобити да склања Карађорђа за руске намере.

Године 1813, фебруара 2, Адмирал Чичагов даје Гагићу сведочанство да је он, оставивши секретарство у српском Совету, још од августа 1812, у руској служби.²

После тога, одмах 9 фебруара 1813, Гагић је постављен за титуларног советника, а 5 декембра 1815, и за консула руског у Дубровнику.

У месту своје нове службе, Гагић запроси у богата дубровачкога трговца, родом из Сарајева, Хаџи-Лаке Лучића, кћер за жену. Али како је он тада још био човек нов, и мало познат, родитељи му не дадну одиве. Доцније пак, сами му понуде своју млађу кћер Евстахију (Стаку), с којом се Гагић венча, и с којом је родио четири кћери и једног сина.³

Вредно је овде забележити што се прича у Дубровнику, а тиче се нашега земљака Гагића.

Кад су Аустријанци, после Француза и Црногораца, заузели Боку и Дубровник, онда је аустриском војском командовао ђенерал Милутиновић, родом Србин.

Дошавши у Дубровник, Милутиновић је затекао Гарића, као рускога чиновника. У Дубровнику је онда била мала православна црква од дрвета. У тој малој дрвеној цркви, на служби, певали су често, с једне стране руски чиновник Гагић, а с друге — ћесаров ђенерал Милутиновић: оба православни Срби!

Гагић је у Дубровнику остао дуго. Године 1833 находимо га, међу претплатницима на народне песме Вукове (Узео је 15 књига).

Године 1856, јула 7, Гагић је, по својој молби, стављен у пензију, и отишао је у Млетке, где је и преминуо 1859 године.

Гагић је био стаса омалена, дежмекаста, а носа повелика; врло је лепо живео с дубровачком властелом, и уважавали су га и православни и римокатолици. Радо је читао и куповао српске књиге. Осем српског матерњег језика знао је и говорио: талијански, француски, немачки, и руски.

Као руски конзул у Дубровнику, Гагић је имао врло знатну преписку с Црногорским Владиком Петром Другим, песником, а и с многим других важним људима из Босне, Херцеговине, и Албаније.

Чујем да је сва архива рускога консулства у Дубровнику сада пренесена на Цетиње.

Руски писац Павле Ровински, који је провео неколико година у Црној Гори, пише за Гагића овако:

„Гагићева је мана што је сваку ситницу, чим је чује, не обавестивши се добро о њој, јављао својој влади која је, с тога, често кривила Црногорскога Владику и онде где није био ни мало крив.“

Ровински, уопће, представља Гагића као чиновника поштена, ревна, и тачна, али који не гледа далеко.⁴

После Гагића, за руског конзула у Дубровник је дошао Г. Стремоухов који је, 1867, био директор Азијатског Департамента, у Петрограду.

1. Знајући да је садашњи митрополит дабро-босански, високопросвећени Господин Ђорђе Николајевић, био добар пријатељ пок. Јеремији Гагићу, молио сам га, да ме што боље о покојнику извести. И он ми је врло радо добавио из Анографа парохије дубровачке извод о Гагићу, и о целој његовој породици. У том документу стоји ово: Јеремија Гагић, син Михаила Гагића, из Србије, рођен 1 маја 1783, који је православне вере, и, као руски конзул, пребива у Дубровнику, венчао се с девојком Евстахијом (рођеном 8 новембра 1810, у Сарајеву) 5 марта (по нов.) 1826. — Из Петрограда пак, од г. Никољскога, добио сам извештај да у Гагићевој кондујити стоји: „Гагичь изь сербских уроженцев.“ Гагић је, дакле, рођен у Србији. само се не зна местимице где. — Допуна: Гагић Јеремија родио се у Гружи, у селу Претокама, где је имао рођенога брата Јована који је оставио после себе више потомака. ↩︎
2. Архива Срп. Учен. Друштва, бр. 599. ↩︎
3. Гагићев син Владимир, рођени 1836, умрьо је у Петрограду 1850, а кћери: Милена, Љубица, и Олга живе су и сада. ↩︎
4. Јавор, у Новоме Саду, 1886, стр. 114. ↩︎