Гагић Јанко родио се у селу Болечу, крај друма Цариградског, 3 часа од Београда. И он је један од оних Срба који су, по жељи Мустај-Пашиној, војевали против Пазванџије. У тој војсци Гагић је био буљубаша.
Кад су се Дахије спремале да секу кнезове, и друге одабраније људе у Србији, Јанко је био један између првих којима се спремала осветничка сабља. Али, кад турска потера дође у Болеч, да дахијску вољу изврши, Гагић је осети и побегне у честу.
Турци, не нашавши њега дома, ухвате му синчића, дете од 15—16 година, и поведу у Београд. Гагић је, лугом, крај друма, ишао и ослушкивао шта говоре Турци? На једној ћупријици они се уставе, и рекну ту да посеку дете, кад оца нису ухватили,
— Ако је вера, Турци! викне из луга Гагић: — да ћете пустити дете, ја ћу вам се предати сам?
— Тврда је вера, одговоре радосни Турци: — дете ћемо пустити, а теби како буде!…
Гагић изиђе из луга и положи оружје. Турци му сина пусте, а њега посеку ту на месту.
Слава оваком срцу очинском и јуначком!