Вукомановић Јован родио се у селу Срезојевцима, у нахији рудничкој, године 1792.
Овај Јован Вукомановић био је Кнегињи Љубици, жени Кнеза Милоша, рођени брат по оцу и по мајци, а остали Вукомановићи браћа су јој само по оцу, а по матери нису.
Јован је, војујући уза зета свога Кнеза Милоша, у првом јуришу на пожаревачка турска утврђења, погинуо 1815, па је одонуда пренесен и сахрањен код цркве у манастиру Драчи.
Сестра његова, Кнегиња Љубица, ставила је брату на гроб белег с овим записом:
„Овде почивају кости Јована Вукомановића, из села Срезојеваца, нахије рудничке, који, борећи се, са својим зетом, Кнезом српским Господаром Милошем Обреновићем, код Пожаревца, против Турака, 1815, погибе, у 23 години узраста. Сестра његова, Кнегиња Српска Госпођа Љубица, постави му белег овај 1825, месеца јула, 30 дана.“
Књегиња је Љубица причала да, после смрти овога брата свога, кога је необично волела, није никад уденула у уши минђуша, нити је се икад закитила, онако како се китила пре његове смрти.
У највећим свечаностима, она је метала на се само оно што је већ морала као Кнегиња, и на рукама је задржавала само један једини прстен.
Толико је жалила тога јединога брата свога!