Веселић Јосиф родио се 5 августа 1823, у Ђакову, у Славонији.
Учио је гимназију, философију, и богословију.
После неколиких огледа књижевних и политичких, прешао је у Србију; у Београду је примио православну веру, и добио службу најпре у крагујевачком суду, после у телеграфу, а најпосле у крагујевачкој гимназији.
Служећи, као професор крагујевачке гимназије, умрьо је 20 августа 1873 у Крагујевцу.
Веселић је штампао:
- Воћарство (латиницом), у Осеку, 1848;
- Биљословље 1—3, у Н. Саду, 1852;
- Поњатије о телеграфу, у Београду, 1859;
- Слово којим је поздрављен Кнез Милош, 14 јула 1859;
- Опис Манастира у Србији, у Београду, 1867;
- Реч у своје време, у Београду, 1870;
- Скуп Словенских Била на Метином Брду, 9 августа 1872, у Београду 1872.
Намера му је увек добра: неговао је слогу међу јужним Словенима, и у опште је, у животу, световао путове мирне и помирљиве; а списи му се не одликују ни садржином, ни књижевном обрадом; добра пак његова воља заслужује сваку хвалу…