Бошковић Јован родио се на Топли, у опћини херцегновској, 9 јуна 1761.
Чим је одрастао, и поучио се, бацио се је на море, као и други његови земљаци.
Путујући морима по свету, станио се је у Смирни, у Малој Азији, ступивши у службу код онамошњега богата трговца Србина Јове Куртовића.
Доцније, радио је на своју руку, оженио се богато, и изродио децу, па је, месеца јуна 1832, преминуо.
Пре него што ће умрети, Бошковић је, у свом тестаменту, оставио цркви Св. Спаса на Топли, и Манастиру Савини, по хиљаду гроша; а сиромасима из те околине три хиљаде гроша, а за тим наставља: „Сва моја добра у Боци, остављам мојој отаџбини, да се приходом истих оснује и издржава школа српскога и талијанскога језика и морепловства“.
Ова добра нису била довољна за оснивање жељене школе, али су, мало доцније, придошли други дародавци: Ђуро Ђуровић и Јевросима Лакетић, те је школа већ основана, и ради на велико добро српском народу у Приморју, и на славу дародавцима!