Богосављевић Адам, скупштинар, родио се у селу Копривници, у округу крајинском, 1844.
Основну школу учио је у месту свога рођења. Полугимназију у Зајечару, а после је продужио школовање у Београду, где је, године 1867, свршио философски факултет у Великој Школи.
Један одличан Адамов друг вели о Адаму ово:
„Све до јуна 1867, Адам је долазио на часове уредније од свих својих другова, а кад наста месец јуни, он оде у село кући, не хотећи испите полагати, само да не могне добити сведоџбе о свршеном факултету, и да тиме у напредак себи запречи пут у државну службу, ако би кад пао у искушење, да је потражи. Тако је нама, друговима својим, казивао Адам, а Адам није лагао никад“!1
Живећи код своје куће у селу, Адам се је и оженио, и радио је земљу као други сељаци. Једино чиме се разликовао од својих суседа сељака, била је његова лепа библиотека, коју су они који су је виђали веома ценили.
Као вредан и честит домаћин сељак, Адам буде изабран за посланика у Народну скупштину која га, пошто се састала, изабра за свога секретара. Интересно је било видети, кад Народна скупштина држи своје седнице у дворници Велике Школе, како међу другим скупштинским секретарима седи и Адам, у свом сељачком гуњу и у опанцима, и пише као и други секретари, или редигује и чита записнике о седницама.
На скупштини у Крагујевцу 1875, у Одбору Тридесетпеторице, који је већао тајно, члановима тога одбора било је стављено питање: „Хоће ли народ рат?“
Адам је на то питање одговорио: „Неће!“
Поп Никола Крупежевић одговорио је овако:
„Моја смедеревска Јасеница неће рат! Народ обично неће рат, јер не види да ће му њива бити већа ни кеса тежа“!…
Зашто су, после, изнели да је Адам те речи изговорио, Крупежевић се чуди, и не може да се начуди!
Кад је пак у Скупштини гласано, Адам је гласао за рат, а Крупежевић против рата!
Ето од такога говора створила се онако тешка клевета за Адамово име.2
Адам је као народни посланик затворен 17 марта 1880, 18 марта је, као болестан, одведен у болницу, а 19-га је издахнуо.
Ни мирнијега човека, ни већега клеветања! Бог да га прости!