Беговић Никола, Прота Горњокарловачки, родио се у селу Беговићима, у другој банској крајини 1821. Школу је учио у Костајници, Суњи, и Петрињи (1831—1836). Богословију у Карловцима и у Плашком. Учитељевао је у Костајници 1842—1843. Од 1847 до 1858 био је парох у Петрињи; од 1858 до 1962 у Перни, а после тога до смрти у Гор. Карловцу. Године 1867 постао је прота. Бивао је заступник народни на сабору у Загребу, и на српском црквеном сабору у Карловцима.
Беговић је био човек висок, стасит црне масти а лепа веома симпатична лица. Глас му је био јасан, говор одрешит, беседа српска чиста као бисер: милина је била слушати га. Он једини између Срба који беху на Изложби у Москви, није ни покушавао једну реч руски да каже, него је свакад говорио српски, и њега су Рус добро разумевали!!
Беговић је преминуо у Горњем Карловцу, где је био прота, 19 априла 1895.
Бог да прости његову побожну и патриотску душу!
Беговић је писао доста. Ево његових неколиких списа:
- Српске беседе, у горњо-карловачкој цркви.
- Библиска повесница за децу.
- Српске катихезе, 1860.
- Ручна катихетика, Карловац 1863.
- Историја српске цркве, Н. Сад, 1874.
- Литургика за српске школе.
- Српске народне пјесме из Лике.
- Мијаило Тадић, Загреб, 1886.
- Живот и обичаји Срба Граничара, 1887, Загреб.