Бачвански Александар родио се, 1832, у Сремској Митровици1, где му је отац био у државној служби, као солски контролор.
Основну школу свршио је у месту рођења; гимназију је учио у Карловцима, а филозофију у Сегедину.
Године 1851 био је у Пешти у државној служби. Из Пеште је премештен био у Кечкемет, где се је познао с члановима маџарског позоришта, који су се онамо бавили.
Још као ђак у Сегедину, Бачвански је био саставио добровољно друштво, те је, са г. Стеваном Тодоровићем, представљао мање комаде. Та наклоњеност ка глумачкој вештини сад, у Кечкемету, оживи у Бачванскога, и он, године 1852, остави државну службу, и ступи у Хабијево друштво. Иза тога, представљао је у више маџарских друштава, и изишао је на глас као један између најбољих маџарских глумаца у карактерним улогама.
Најпосле је био ступио, као карактериста, у стално будимско Молнарово друштво, кад га је, 1869, г. Ст. Тодоровић предложио за редитеља и учитеља глумачке школе овде у Београду.
Бачвански је, у београдској глумачкој школи, образовао готово све знатније снаге, које имамо данас на позорници. Поред школе и редитељских послова, он је некад и представљао у трагедијама, драмама, па и у комедијама. Београђани ће се дуго и пријатно сећати Бачванскога кад је представљао Шајлока, у Млетачком Трговцу Енглеског Краља Јакова; Лудвика Једанаестог; Циганина, и, нарочито, Ђ. Бранковића!
Његову сјајну каријеру, на један пут, поремети голема несрећа: идући, замишљен, низ лествице, паде, удари се јако потиљком, те тако повреди очне жиле и, за годину дана, ослепи на једно, па, после, и на друго око!
Управа позоришта давала му је плату дуго време; слала га у Пешту и у Беч да се лечи, па све то није Бачванскоме вратило очињега вида!
И тако слеп, да би издржавао себе, жену, и кћер, Бачвански науми ипак да представља. Ту своју жељу јави он у Београд, и Управа га прими ако и слепа.
Пријатељи његови, г. Матија Бан, и Стев. Тодоровић, приме га у своју кућу, као сталнога госта.
Ох, како га је, тако слепа, одушевљено примала и поздрављала београдска публика! За сваку представу награђиван је он штедро; и сву своју уштеду слао је жени и кћери. Тако је протекло више месеца. Једно јутро нашли су га мртва, хладна, у постељи: ударила га је капља; преминуо је, као да је заспао, 27 марта, 1881 године.
Бог му је у томе био милостив: није се мучио дугом болешћу пред смрт!
Испраћен је до вечне куће свом глумачком дружином, и многобројном публиком београдском.
- Неки говоре да је рођен у Земуну? ↩︎