Атанацковић Богобоје родио се у Баји, 1826.
Крштено име било му је Тимотије, па се сам назвао Богобоје.
Бурне дане народнога покрета 1848 и 1849 Атанацковић је превео путујући по Италији, Швајцарској, Немачкој, Француској, и Енглеској.
По свршетку школа, постао је у месту свога рођења адвокат и општински саветник.
Од Атанацковића српска књижевност има ове списе:
- Дарак Српкињи: новела, у две свеске: прва у Будиму, 1815, и друга у Суботици, 1846.
- Пупољци: романи, новеле, приповетке, драме, и друге забавне ствари. Свеска прва, у Бечу, 1851, свеска друга, у Н. Саду, 1852.
- Књиге за добре цељи. У Новом Саду, 1852.
После Милована Видаковића, Богоје Атанацковић је први који је романтичној књижевности у нас дао нови покрет и живот.
Атанацковић је умрьо 28 августа 1858, у Баји.
Био је човек необично љубазан и благ по нарави, а и као адвокат на врло добру гласу.
Допуна
Кад је Атанацковић био у шестом разреду гимназије у Баји, заљубио се био у девојку Маџарицу, и написао јој љубавно писмо. То писмо не оде девојци, него дође у руке оцу девојачком, који га однесе директору гимназије. Овај притегне Богобоја на одговор, али овом, у невољи, падне на ум спасовна мисао: дрско рекне директору, да то није ништа за прекор, јер је то писмо из једне његове приповетке, коју је писао по својој уобразиљи тек ради вежбања у писменим саставима!
Директор затражи приповетку да види, и да се увери: је ли истина што говори ђак?
И Богобоје за ноћ скрпи некакву приповетку, у којој отвори место и оном писму. Приповетку други дан преда директору, и избави се од казне, али се тим случајем упути у новелисте!
Ово је сам Атанацковић причао Ђорђу Поповићу потоњем уреднику Данице а Поповић мени.