Атанасије, Буковички Прота, родио се у селу Буковику, под Букуљом, а стари његови доселили су се из Херцеговине.1
Атанасије је научио књигу у Буковику, код своје куће, од свога стрица Попа Јевтимија.
После тога, отишао је у Београд, те изучио абаџи̂ски занат. Том приликом, боравећи у Београду, Атанасије је научио говорити турски и грчки.
Међу тим, стриц његов, Поп Јевтимије, убије некога Турчина, па рођаци овога убијенога, на скоро убију и њега, из крвне освете.
Атанасије, тада, дође београдском владици, и запопи се; па оде у Буковик. Грчке владике, у Београду, волеле су Атанасија за то што је знао грчки, и баш за то је он, на скоро, и прота постао. Знајући грчки и турски, Прота Атанасије је, лакше него други попови, дознавао шта Турци говоре и смерају о Србима.
Пред што ће Дахије почети сећи кнезове по Србији, једнога дана дође Карађорђе у Буковик Проти Атанасију, и рекне му:
— Чича Прото, знаш ли ти да Турци мисле мене да убију?
— Знам, како да не знам, одговори прота.
— Па, коекуде, шта велиш?
— Велим ти, купи дружину, па се биј с Турцима! Јер, ако ћутиш, погинућеш; а ако устанеш, може Бог дати да буде што боље!…
Карађорђе оде.
На Св. Аранђела 1803, на свадби, код куће Стевана Томића, у Орашцу, Прота Атанасије заклео је на устанак прве заверенике.2
Тада је прота већ био стар човек. Кад је, доцније, у другој поли јануара 1804, букнуо устанак, Прота Атанасије је, опет у Орашцу, заклео прве устанике на осветнички бој за ослобођење отаџбине.
После је спремио свога сестрића Сараманду, давши му свога коња, оружје, и новаца, те се је тукао с Турцима.
Прота Атанасије умрьо је у Буковику, и сахрањен је с леве стране уз олтар цркве буковичке. Кад су Турци 1813, запалили дрвени кров на цркви, и он се сав доле срушио, онда је бела плоча на протину гробу сва испрскала, те од ње данас нема ни потрошка.
Године 1859, Кнез Милош дође у Аранђеловац, на Киселу Воду. Ту преда њ изиду буковички свештеници на подворење. Примивши их, старац упита начелника Живојина Јоксимовића, одакле су те попе?
– Из Буковика, Господару!
— У Буковику је, рече на то Кнез: — био Прота Атанасије, Бог да га прости! Он је нама својски помагао у почетку устанка на Турке!…
У Проте Атанасија био је рођени брат Арсеније, који је био отац Лазару Арсенијевићу, потоњему — Баталаци.
- Први, који је из Херцеговине дошао, био је калуђер Пахомије. Он је довео четири сина, које је родио док је, као световни свештеник, живео у браку. То је било од прилике пре 200 година. Досада је, из те рође, свакад бивао макар по један свештеник у Буковику. ↩︎
- Кнежевина Србија, стр. 216 и 217 и 251. ↩︎