Анђелић Стеван

Анђелић Стеван, прота и добротвор, родио се у Срем. Карловцима, 30 марта 1825, од оца Павла и матере Ане. Он је рођени брат Патријарку Герману Анђелићу.

Отац његов парох Павле Анђелић умро је као млад човек, у 40 години свога живота. После њега попадија његова са децом својом живела је у великој сиромаштини. Тек на крају живота свога имала је утеху видевши синове своје — једнога као архимандрита а другога као одличнога свештеника.

Стеван Анђелић постао је 1845 учитељ прво у Земуну а за тим у Ст. Бановцима.

Године 1849 постане ђакон у Карловцима, а за тим помоћник проте Карловачког у Саборној цркви.

Године 1852 послат је на упражњену парохију у село Лаћарак близу Митровице, где је после и као парох пуних 14 година провео. За жену је имао кћер професора карловачке гимназије Василија Лукића, с којом је родио само једну кћер, која је још као ђаче у Митровици преминула.

Године 1864 премештен је као парох у Митровицу, где је остао у том чину до саме своје смрти.

Кад је Патријарак Герман примио управу патријаршеског спахилука Даља, поверио је исту свом брату свештенику Стевану, где је он остао и управљао пуних шест година до смрти Германове.

После смрти Патријарка Германа, свештеник Стеван Анђелић живео је у Митровици, у својој кући, где је и преминуо 1892, и сахрањен је у општем гробљу, где му почива мајка Ана, супруга, и јединица кћи — сви у једној костурници, коју обележава леп мраморни споменик с крстом.

Патријарак Ђорђе Бранковић, уважавајући родољубива дела, која је учинио свештеник Стеван, после смрти свога брата Германа, даровао му је чин протојерејски и, с одобрењем синода, дао му крст који може као одликовање носити на прсима.

После смрти пак Патријарка Германа, свештеник Стеван Анђелић, по гласу заједничке опоруке, подигао је:

  1. Зграду за Српску Гимназију у Карловцима, у вредности од 170.000 форината. — На челу те лепе зграде пише ово: „Браћа Анђелићи Српском Народу.“ — Поред тога положио је и 10.000 форината за сва времена, као фонд за оправке на тој згради, које би кад биле потребне.
  2. Оставио је 5.000 форината, да се каматом од те суме набављају потребни апарати, и друга учила за предавање природних, природописних, и математичких наука.
  3. Оставио је 20.000 форината српској православној црквеној општини у Митровици, под неким обвезама, које је означио.

Ето то су главна добра која браћа Анђелићи Патријарак Герман и Прота Стеван учинише свом Народу.

Слава њиховим светлим именима!