Андрејевић Светозар, просветни добротвор, син Николе Андрејевића родом из Бруснице, а синовац Арсе Андрејевића, погинулога у Крагујевцу 1842, у Вучићевој буни, родио се у Пожаревцу 1839 године.
На скоро се је Никола из Пожаревца вратио у Крагујевац, где је Светозар изучио основну школу, а у Београду је свршио четири разреда гимназије, после чега је отишао у војску, те одслужио две године. После тога отишао је у Стргаре, где је неко време служио при барутним магацинима.
Из Стргара прешао је у Горњи Милановац, где је адвоцирао, као приватни правобранилац, и надгледао имање које је отац његов имао у Брусници. Неко време је у Милановцу био и председник општински. А кад му отац умре, он дође у Крагујевац, где је радио на економији, и неко је време механисао.
Био је то добар човек, и чинио је у невољи сваком, ко му се обратио, а то је и могао, јер је био доброга стања по наследству од оца и од брата Андре Андрејевића, а није имао никога свог да издржава.
Оженио се је пред смрт на две до три године.
Андрејевић је по сведочанству црквене власти умро на пречац 23 марта пре подне 1900.
Пре смрти је Крагујевачком певачком друштву „Шумадији“ поклонио дивну заставу, која вреди на 1000 динара.
Доцније је учинио распоред са својим имањем, као што се може видети из Тестамента, који одмах за овим врстама долази.
Тестаменат
Дан смрти је неизбежан а и неизвесан па с тога и чиним следећи овај распоред после моје смрти са целим мојим имањем, кога сам ја сопственик и једини наследник и по решењу старатељског судије крагујевачког првостепеног суда од 28 октобра 95 год. Бр 25544, списка бр. 5475.
- Све моје пољско имање које постоји у атару ове општине до „Илине воде“ остављам свима овдашњим основним грађанским школама на вечито уживање; но тако да приступ уживања буде слободан и осталом грађанству ове вароши, и да га нико не може задужити ни продати, а приход што буде доносило ово имање трошиће се на улепшавање овог имања за уживање, и на одржање чесме, коју сам на истом имању подигао, а са истом имовином руковаће онај исти одбор, који рукује и са пок. Милована Гушића задужбином. — На случај ако би се ово имање одузело експропријацијом, онда сав добивени новац од овог имања употребиће се на оснивање дома сиротне и напуштене деце ове вароши; а ако дотле буде заснован овакав Фонд, онда ће се унети сав новац у тај Фонд, под именом добротвора Андреје и Светозара браће Андрејевићи из Крагујевца.
- Кућу моју са плацем постојећу у Паштрмској улици, и три дућана, са горњим бојем постојећа у чаршији на горњој пијаци, остављам на уживање мојој жени Милеви до њене смрти или преудаје, а после њене смрти иди преудаје, остављам на оснивање дома у овд. вароши за сиротну и напуштену децу ове вароши, са којим ће руковати исти одбор, који рукује и са задужбином пок. Мил. Гушића, у споразуму са општинским одбором, и то тако, да се приход не капиталише, но да се употребљује одмах на издржавање сиротне и напуштене деце, па од тога прихода ма колико се деце издржавати могло. Овај Фонд основаће ће се под именом задужбине Андреје и Светозара браће Андрејевића из Крагујевца.
- Ово имање, које на ову цељ завештавам и са којим ће руковати одбор споменути у тачци 2. ако нађу за корисније, могу исто имање и продати, но таква продаја мора бити на јавној лицитацији, и добивени новац употребити на цељ намењену.
- Мојим сестрама Драги и Катарини остављам моја примања од г. Јове Атанацковића, пензионара и пок. Јевте Милошевића, бив. кафеџ. овд. које износи у суми до сада до преко седамнаест хиљада динара, и која се находе па извршењу код овд. начелства, па у колико се од њих наплати да поделе по пола.
- Сву покретност моју у колико је још имао будем и која заостане после моје смрти то остављам мојој жени Милеви у сопственост. Остала примања моја, ако их и у колико имао будем после моје смрти, то остављам мојој жени Милеви, да их она може наплатити и употребити на поболшање њеног уживања, на трошкове око моје саране и подушја, на оправке грађевина, а у тој цељи остављам јој акције и лозове, ако би какве после моје смрти заостале, но с тим, да дужна буде да плати дуг Управи фондова у колико остане неисплаћен на дућану купљеном од Јевте опанчара, и да буде дужна уписати мене и мог пок. брата Андреју за добротворе завода за глувонему децу, и за добротвора Фонда овдашње гимназије, а са сумом од по пет стотина динара.
- На ову цељ споменуту у тачци 5. остављам мојој жени Милеви, ако би после моје смрти остало и ма какво непокретно имање, које овим тестаментом није обухваћено.
- Библиотеку мога пок. брата Андреје, ако је ја за живота не бих предао, то ће моја жена Милева бити дужна да је преда библиотеци В. Школе у Београду за технички одсек.
Искључујем сваку радњу судску по делу мога тестамента, и неодобравам да се моја маса образује, и као таква, да се налази на расправи код суда, сем што ће суд решењем својим овај мој тестамент огласити за снажан.
Тестаменат овај који чиним при чистој савести и чистом разуму, написао сам сам својеручно и себе подписао.
2 марта 1900 год. — у Крагујевцу.
— Завешталац Светозар Андрејевић, тргов. овд.
Подписујемо овај тестаменат као сведоци и били смо сва три скупа и заједно при писању истог.
2 марта 1900 г. —у Крагујевцу.
— Коста С. Симић, адвокат овд.
— Мих. Илић, проф.
— Мих. Јовановић, кројач.
Да је овај препис веран своме оригиналу који се налази у актима масе пок. Светозара Андрејевића, бив. овд. трговца, неспорни судија крагујевачког првостепеног суда тврди по наплати таксе.
Бр. 9753. 27 марта 1900 год. — у Крагујевцу.
— Неоспорни судија Милен Стефановић с. р.
⁂
По жељи покојног Андрејевића, његова удовица Милева упасала га је за добротвора Гимназије Крагујевачке, уложивши на то име 600 динара; за добротвора Дома за глуво-неме са 400 динара; за добротвора Више Женске Школе у Крагујевцу са 100 динара, и најпосле је Гимназији поклонила велике слике у богатим рамовима свог пок. мужа. А библиотеку пок. Светозара и брата му Андре Андрејевића предала је Великој Школи у Београду. Хвала им обома!