Алимпић Ранко, ђенерал, родио се 9 марта 1826 у селу Накучанима у Поцерини, а преминуо је у Београду 4 новембра 1882 године.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, а гимназију је учио у Шапцу и у Крагујевцу.
Године 1842, октобра 4, ступио је у редовну војску, где је 17 јула 1845 постао потпоручик.
Године 1846 послан је, као млад официр, у Пруску, да учи војне науке. Из Пруске је прешао у Белгију, те се и онамо учио.
Године 1852, по свршетку војних наука, Ранко се вратио у отаџбину, и одмах 21 марта буде постављен за професора војне Академије у Београду.
Исте те године, 12 октобра, Ранко се ожени девојком Милевом, ћерком Петра Вукомановића, који је био брат Кнегињи Љубици.
Као професор војне Академије, Ранко је остао дуго; ту је напредовао у војничким чиновима како се онда обично напредовало, према маленом броју редовне војске.
Промена у Србији од године 1858 застала је Ранка као професора у војној Академији.
Близак по жени рођак Обреновићима, Ранко се јаче мешао у припреме за велики догађај у Србији. Гарашанин му је веровао, и од ондашњега српског двора заклањао га.
По доласку Кнеза Милоша у Србију, Ранко је неко време би помоћник начелнику редовне војске. После је постао начелник одељења у војном министарству, па је ту стављен у пенсију; а из пенсије је отишао за начелника окружног у Крајини; одонуда пак премештен је у Пожаревац. Најпосле је био Министар грађевина, и враћен у Државни Савет за члана, и у том га је звању и смрт снашла горе означеног дана.
О Ранку има богатих обавештаја у књизи жене његове Г-ђе Милеве: „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“ у Београду, 1892, 8-на 738 страна.