Абдула Марко (Тодоровић) родио се у селу Матејевцу, више Ниша, 1780 године.
Марко је, као дете, учио књигу у Нишу. Убивши каменом неко Туре, уплаши се од освете, и утече у село Шиљеговац под Јастрепцем, одакле, доцније, сиђе у Параћин; а кад га Турци и ту опазе, побегне у Пожаревац где је, најпре, служио а после је трговао у ортачини с неким потурчењаком, Србином из Дубравице, кога су обично звали Абдула.
За првога српскога устанка, Марко се брзо одликовао у бојевима, и постао је барјактар у војсци. У једном сукобу на Параћину, ранио се био у леву руку. Док се од те ране лечио, био је царинар на Раму.
Године 1813, побегао је и Марко у Немачку; али године 1815, чим је чуо за таковски устанак, вратио се је у Србију, и почео бити се с Турцима. У јуришању на турска пожаревачка утврђења, Марко се веома одликовао; ту је обратио на се пажњу Кнеза Милоша; и ту је био по други пут рањен.
Кнез Милош, пошто се утврдио мир, постави Марка Тодоровића за кнеза нахији пожаревачкој и, по имену некадашњег му ортака, назове га Марко Абдула, премда су њега и дотле многи звали Абдулом.
И тако име Абдула остане Марку Тодоровићу до смрти. И сада се потомци његови зову Абдулићи.
Најпре је Абдула био старешина готово целој пожаревачкој нахији, и боравио је у Пожаревцу; а доцније стављен је под власт Јове Милосављевића, кад је овај постао Велики Сердар Подунавски.
У пролеће године 1821, на позивање грчких етериста из Влашке, и на подбадање Марашли-Алипашино из Београда, Марко Абдула и Стеван Добрњац, кнез пожаревачке Мораве, а брат Петра Добрњца, пођу да дигну буну на Кнеза Милоша, да се одвоје од његове власти, да добију берате за се (као што им је обрицао Марашлија), па да буду независни господари сваки на својој кнежини!…
Кнез Милош дозна одмах за ту буну, па је угуши у самом њеном почетку. Видећи да им се намера изјаловила, Абдула и Добрњац побегну: први у моравске лугове, а други преко Параћина у Лесковац Шашит-Паши под заштиту.
После неколико дана лутања и гладовања по луговима, Абдула се сам преда Кнезу Милошу, који му опрости погрешку, али му не врати власти коју је имао до тога случаја.
После тога, Абдула је живео у Пожаревцу, код своје куће. Године 1823, баш у очи Св. Саве, Абдула је био на вечери у некога писара Васе, где се је дуже задржао. Доцкан у вече, по мраку, вратио се је кући. Баш пред вратима од његове авлије, груне из мрака пушка, и он остане мртав на месту.
Покрет, који су били кренули Абдула и Стеван Добрњац, трајао је од 25 Марта само до 9 Априла. Он се у народу и у историји зове: „Абдулина Буна.“